Georgiev: Telekom Srbija mora da objasni milione evra za medije

Slobodan Georgiev, novinar i urednik, i Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), govorili su o budućnosti medija u Srbiji, položaju novinara, odgovornosti zaposlenih u javnim servisima, ali i o tome šta bi trebalo da se dogodi sa televizijama i štampanim medijima koji su, prema njihovim ocenama, godinama bili deo propagandnog sistema vlasti.

Njih dvojica su gostovali u podkastu nedeljnika „Vreme“, gde su izneli predloge za temeljnu promenu medijske scene, uključujući gašenje pojedinih televizija, preispitivanje njihovih nacionalnih frekvencija i finansiranja preko Telekoma Srbija.

Georgiev smatra da promena medijskog sistema ne sme da se završi samo na Radio-televiziji Srbije (RTS), već da mora da obuhvati čitavu medijsku scenu, od televizijskih kanala do štampanih medija. Prema njegovom mišljenju, televizije koje su godinama imale nacionalnu frekvenciju, a nisu poštovale obaveze iz elaborata na osnovu kojih su dobile dozvole, ne bi trebalo da nastave da rade na isti način.

„To mora sve da bude ugašeno. I to treba jasno reći“, poručio je Georgiev.

On je posebno pomenuo televizije Pink, Prva, B92 i Hepi, kao i Željka Mitrovića, vlasnika Pinka, navodeći da oni više ne bi trebalo da nastave da posluju kao do sada, već da eventualno pokušaju da se reorganizuju i ponovo konkurišu za dozvole u nekom od narednih ciklusa.

Georgiev smatra da bi Regulatorno telo za elektronske medije (REM) trebalo da poništi odluke o dodeli nacionalnih frekvencija sa poslednjeg konkursa, jer, kako je ocenio, prilikom odlučivanja nije uzeto u obzir da li su televizije poštovale programske elaborate na osnovu kojih su dobile dozvole.

„REM treba da poništi odluke o dodeli frekvencija sa poslednjeg konkursa, zato što su te odluke bile nakaradne. One su bile nakaradne zato što kad se odlučivalo o tome kome će biti dodeljene frekvencije, nije se uzimalo u obzir to da li su se oni pridržavali onih pravila kojih je trebalo, elaborata koji su dali“, rekao je Georgiev.

On je pozvao članove REM-a da ponište konkurs, naglašavajući da njegov predlog nije motivisan time da se frekvencije dodele drugim televizijama, poput N1 i Nove, već da se, kako je rekao, „očisti scena“.

„Ne da bi dali frekvenciju Novoj i N1, ne, nego da bi se očistila scena. I onda ćemo da vidimo ko šta može, ko kako može. Pa neka raspišu za šest meseci“, naveo je Georgiev.

Revizija novca koji Telekom daje medijima

Jedna od tema na kojoj je Georgiev insistirao jeste finansiranje medija preko Telekoma Srbija, ali i novac koji se izdvaja iz budžeta i preko lokalnih samouprava za medijske sadržaje.

On je ocenio da bi finansiranje televizija i drugih medija javnim novcem moralo da bude detaljno preispitano, kao i da više ne bi smelo da se nastavi dosadašnje finansiranje.

„Mora da bude revizija toga šta plaća Telekom, dakle, koliko plaća novca svaka od tih televizija. To ne može više da bude kao što je bilo“, rekao je Georgiev.

Prema njegovim rečima, država godišnje izdvaja oko devet miliona evra, možda i više, preko Telekoma i lokalnih samouprava za različite medijske sadržaje, što je, kako je ocenio, značajan iznos novca.

Georgiev je pomenuo i televizije K1 i Euronews, kao i Tanjug, navodeći da bi i njihovo poslovanje moralo da se promeni ukoliko ne mogu da opstanu bez dosadašnjeg načina finansiranja.

„Neka se snalaze kako znaju i umeju. Ako mogu da naprave program koji će neko da gleda, možda će im neko dati pare, možda će se neko oglašavati“, rekao je on.

Sličan stav izneo je i o štampanim medijima. Georgiev smatra da bi Politika, Večernje novosti, Alo i Blic morali da se suoče sa tržišnim uslovima, bez privilegovanog finansiranja i podrške.

„Bacite, idite na tržište, idite kod Ranka Pivljanina, pitajte ga kako pravi novine, koliko ljudi pravi novine Nova ili koliko ljudi pravi novine Danas. Idite vi iz Politike, raspitajte se pa vidite“, poručio je Georgiev.

On je dodao da ne smatra da bi trebalo da bude privilegovanog tretmana zbog tradicije i dugogodišnjeg postojanja pojedinih medija.

„Niko ne treba suzu da pusti i da sluša priče o tome mi postojimo 80, 150, 200 godina, baš me briga. Sad je došao momenat da se te stvari reše valjano, tako što će da se napravi taj jedan break-even i da vidimo posle toga ko može dalje da gura“, naveo je Georgiev.

Bodrožić: Moramo da rešimo položaj novinara koji nemaju ni osiguranje

Željko Bodrožić je, govoreći o budućnosti medijskog sistema, istakao da je jedan od najvažnijih zadataka poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja novinara, posebno onih koji rade u nezavisnim redakcijama, lokalnim medijima i kao frilenseri.

On je rekao da želi da se više vremena i energije posveti upravo tim ljudima, koji često rade bez zdravstvenog osiguranja, sigurnih primanja i osnovnih uslova za profesionalni rad.

„Mi imamo mnogo posla koji se tiče obezbeđivanja boljeg ekonomskog i socijalnog statusa novinara, normalnih, pravih. Hoću da potrošim vreme na to da vidimo kako ćemo te ljude konačno na neki način da osnažimo i ohrabrimo“, rekao je Bodrožić.

On je naveo da ne želi da se čitava rasprava o budućnosti medija svede na pitanje kako će biti rešena sudbina zaposlenih u RTS-u i Radio-televiziji Vojvodine (RTV), posebno onih koji su godinama radili u sistemu, ali nisu bili izloženi istim rizicima kao novinari nezavisnih redakcija.

„Dosta mi je više da trošim mnogo vremena na to da brinem kako će neki koji su varali ove ljude godinama primati plate, a da istovremeno nemamo rešenje za ovu našu gologuzaniju. Ne rade nam firme, radimo sa nekim sitnim portalima, za neke sitne novce“, rekao je Bodrožić.

Ukazao je na razliku između zaposlenih u javnim servisima, koji su, kako je naveo, sve vreme primali plate, i novinara koji rade u nezavisnim redakcijama, često bez ikakve socijalne sigurnosti.

„Oni su svi bili sve vreme zaposleni. I sve vreme su primali platu. Ovi im nisu davali zadatke, oni su debela manjina i u RTS-u i u RTV-u, tamo ipak postoji neka malo veća grupa ljudi koja se bunila, ali su svi bili zaposleni. A mi imamo u našem članstvu freelancere, nemaju osiguranje, grbave se, neke agencije, ne znam ni ja šta“, naveo je Bodrožić.

Zbog toga smatra da bi budući medijski sistem trebalo da omogući novinarima da osnivaju i otkupljuju sopstvene redakcije, umesto da njihova egzistencija zavisi od volje vlasnika medija ili političkih uticaja.

„Ja sad hoću da kažem ljudima, ne mogu više da brinem o muci javnog sektora kada mi imamo pred sobom zadatak da napravimo ambijent u kojem će država konačno pomoći prave novinare, da oni otkupe svoje redakcije, da nemaš više ono strepnju da li je tvoj bogataš dobar ili loš, da li je ustao na levu nogu ili desnu, ili ti je država vlasnik pa će neki političar to da uradi“, rekao je Bodrožić.

Georgiev: RTS mora da počne od nule, zaposleni da odu

Posebno oštre kritike Georgiev je uputio zaposlenima u informativnoj redakciji RTS-a, za koje smatra da su tokom prethodnih godina napustili profesionalnu ulogu javnog servisa i pristali da rade kao partijski servis.

On je postavio pitanje zbog čega pojedini novinari i urednici i dalje rade na javnom servisu, uprkos promenama političkih okolnosti i protestima koji su ukazivali na probleme u radu te medijske kuće.

„Ja evo još jednom postavljam pitanje svim ljudima koji rade na RTS-u, tamo u toj informativnoj redakciji na toj televiziji, šta vi tamo tražite još? Što vi tamo još uvek sedite?“, upitao je Georgiev.

Prema njegovoj oceni, deo zaposlenih na RTS-u pokazao je da ume da radi isključivo kao partijski servis, a ne kao javni medij koji treba da informiše građane.

„Vi ste se temeljno dokazali da vi o tome ne znate ništa. Dakle, vi ste pokazali da umete da radite samo kao partijski servis. Znači, čak niste oni, oni čak nisu ni državna televizija, oni su partijska televizija“, rekao je Georgiev.

On je kritikovao i način na koji su pojedini novinari i urednici, prema njegovim rečima, godinama relativizovali događaje i izbegavali da izveštavaju o temama od javnog značaja.

Pritom je pomenuo Zorana Stanojevića, Nenada Lj. Stefanovića i Dragana J. Bujoševića, navodeći da bi oni trebalo da napuste javni servis.

„Svi oni treba da odu sami. Ja razumem da je to komplikovano, da je to njima teško, da kažu: 'Pa to je moj posao'. Pa ne, ali ti nemaš posao, a nemaš ga zato što si ti odbio da ga radiš 14 godina“, rekao je Georgiev.

On je otišao i korak dalje, navodeći da bi pojedini rukovodioci i urednici trebalo da snose finansijske posledice zbog načina na koji su obavljali posao.

„Ja bih njima oduzeo godine radnog staža i tražio bih da vrate novac koji su dobijali sve ove godine. Zašto? Pa zato što nisu radili svoj posao. Zato što su imali opis, imali su u opisu šta da rade i nisu to radili“, rekao je Georgiev.

Kao suprotnost njihovom položaju naveo je novinare iz Kragujevca, Prijepolja, Subotice i Sombora, za koje je rekao da rade u izuzetno teškim uslovima, bez zdravstvenog osiguranja i osnovne socijalne sigurnosti, a da pritom nastavljaju da izveštavaju o događajima u svojim sredinama.

„Naše kolege iz Kragujevca, iz Prijepolja, iz Subotice, iz Sombora žive kao psi. Nemaju zdravstveno osiguranje, nemaju ništa, razboljevaju se ljudi, umiru, nemaju ništa, i dalje nastavljaju da rade kao novinari. Ne objavljuju laži, ne sakrivaju ono što se dešavalo kod njih tamo. Rizikuju živote svojih porodica“, naveo je Georgiev.

Nasuprot njima, kako je ocenio, zaposleni na RTS-u uživali su privilegije i sigurnost radnog mesta, iako nisu ispunjavali profesionalne obaveze.

Zbog toga je poručio da bi zaposleni koji su učestvovali u takvom načinu rada trebalo sami da napuste javni servis.

Bodrožić: Javni servis mora da se gradi od početka

Bodrožić se saglasio da RTS i RTV moraju da prođu kroz temeljnu promenu, ali je istakao da to ne znači da javni servis kao institucija treba da nestane.

Prema njegovim rečima, postoje ljudi koji mogu da rade u javnom servisu, ali je potrebno napraviti potpuno drugačiji sistem, umesto da se postojeći zaposleni samo prilagođavaju promenama vlasti i ponovo čekaju priliku da nastave po starom.

„Ja nisam radio tamo, niti imam nameru da radim tamo, niti imam želju, nego mislim da ima ljudi koji mogu tamo da rade u javnom servisu, ali da on mora da krene od nule“, rekao je Bodrožić.

On je dodao da ne želi da se ponovo otvaraju javne rasprave u kojima će se najveći deo vremena trošiti na pitanje kako će biti isplaćene plate i druga primanja zaposlenima u javnim servisima, dok novinari u nezavisnim redakcijama nemaju osnovnu socijalnu zaštitu.

Bodrožić smatra da bi trebalo otvoriti pitanje budućeg funkcionisanja RTS-a i RTV-a, ali i načina na koji će se izabrati ljudi koji će u njima raditi.

„Ne znam šta ćemo mi sa ovim RTS-om, kako sutra ovoj Bojani Mlađenović da isplatimo platu, regres i ne znam ni ja šta“, rekao je on.

Istovremeno je odbacio tvrdnje da se zalaže za to da zaposleni iz nezavisnih medija preuzmu javni servis, ističući da je njegov cilj da se napravi institucija u kojoj će raditi ljudi sposobni da obavljaju posao u javnom interesu.

Srbija može da postoji i bez RTS-a

Georgiev je, govoreći o mogućnosti potpunog restrukturiranja javnog servisa, ocenio da Srbija može da funkcioniše i bez RTS-a, podsećajući da je država postojala i pre osnivanja te televizije.

„Ja bih da mi pokažemo da Srbija postoji i bez RTS-a. Jer ja mislim da je Srbija postojala i kad RTS nije postojao“, rekao je Georgiev, uz napomenu da bi u tom kontekstu izdvojio Radio Beograd.

Bodrožić je na to ukazao da se u društvu već razmatra mogućnost potpunog rasformiranja i ponovnog uspostavljanja pojedinih državnih institucija, pa ne vidi zbog čega bi takav proces bio nemoguć kada je reč o javnim servisima.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo unapred predstavljati kao nerešiv problem pitanje pravnog kontinuiteta, potpisivanja dokumenata ili funkcionisanja institucije tokom perioda tranzicije.

Georgiev pozvao medije bliske vlasti da pravdu traže u Rusiji i Kini

Georgiev je u razgovoru kritikovao i medije koje smatra bliskim vlastima, ali i njihove novinare i voditelje, pozivajući ih da se, ukoliko smatraju da su im ugrožene medijske slobode, za zaštitu svojih prava obrate Rusiji i zemljama BRIKS-a.

„Ja pozivam sve te, dakle, od Informera pa naniže, preko Sarape, Pinka, Željka Mitrovića, da idu u Rusiju da se žale, da idu u zemlje BRIKS-a da se žale i da traže pravdu za medijske slobode“, rekao je Georgiev.

On je ocenio da bi novinari i vlasnici tih medija trebalo da se zapitaju kakav bi bio njihov položaj u Rusiji kada bi se suočili sa situacijom kakvu, kako smatra, trenutno imaju u Srbiji.

„Ne Dragan Jevtić da se poziva na evropsku praksu, nego da se pozove na rusku praksu. Je l' on zna šta bi mu bilo u Moskvi posle ovakvog preloma, šta bi mu se desilo?“, upitao je Georgiev.

Dodao je da bi televizije Pink, Prva, B92 i Hepi, kao i drugi mediji koji su, prema njegovom mišljenju, deo propagandnog sistema, mogli da potraže posao i podršku u Rusiji i Kini.

U tom kontekstu pomenuo je i dokumentarni film o kineskim radnicima i kompanijama u istočnoj Srbiji, koji je, kako je naveo, za TV Nova radila novinarka Jelena Kikić, poručujući da bi predstavnici tih medija mogli da pogledaju film i potraže posao u tom delu zemlje.

Georgiev je kritikovao i način na koji pojedine televizije ostvaruju zaradu, posebno kroz SMS sadržaje i programe koje smatra neprimerenim, navodeći da bi budući emiteri morali da poštuju obaveze u vezi sa programskim sadržajem.

„Imaš elaborat, imaš 30 odsto, moraš da imaš programa koji se tiče kulture, obrazovanja. Ne može više Željko Mitrović na SMS poruke da zarađuje milione i milione na pornografiju“, rekao je Georgiev.

Bodrožić: Novinari moraju da pronađu publiku i van tradicionalnih medija

Bodrožić je ukazao i na mogućnosti koje novinarima pružaju internet, Jutjub i društvene mreže, navodeći da postoje primeri ljudi koji su uspeli da naprave kvalitetne programe i pronađu svoju publiku van velikih medijskih sistema.

Prema njegovim rečima, novinari i redakcije ne bi trebalo da čekaju da im neko obezbedi posao, već da pokušaju da izgrade sopstvene medijske projekte i izborе se za publiku.

„Mi smo pokazali, i drugi ljudi, Jutjub, društvene mreže, prave zanimljive programe, uloži svoje novce, probaj da se izboriš za svoju publiku. Neće ono, ljudi, ako nešto im daješ kvalitetno, neće te sigurno odbaciti“, rekao je Bodrožić.

On je istakao da je neophodno da država konačno stvori uslove u kojima će novinari moći da rade bez zavisnosti od političkih i ekonomskih centara moći, dok bi javni servisi morali da budu rekonstruisani tako da zaista rade u interesu građana.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare