Dijana Hrka: Simbol borbe protiv vlasti nakon tragedije u Novom Sadu

Gotovo dve godine nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, Dijana Hrka, majka jednog od stradalih, postala je simbol borbe protiv vlasti Aleksandra Vučića. Britanski Telegraf piše da bi predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji mogli da označe ne samo kraj jedne političke ere već i promenu geopolitičkog pravca zemlje.

Oglas

„Ubili su mi sina korupcijom, ali mene ne mogu da ućutkaju“, izjavila je Dijana Hrka za britanski Telegrafu svom domu u Beogradu.

Njen sin Stefan imao je 27 godina kada je 1. novembra 2024. poginuo pod betonskom nadstrešnicom na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. Među 16 žrtava bila je i šestogodišnja Sara Firić.

Tragedija, za koju se odgovornost pripisuje loše izvedenim građevinskim radovima, nemaru državnih institucija i korupciji, pokrenula je najveće antivladine proteste u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.

Dijana Hrka, koja od tada zahteva odgovornost za smrt svog sina, postala je jedno od najprepoznatljivijih lica pokreta koji je doveo do pada Vlade Srbije.

Britanski list podseća da su radovi na stanici izvedeni uz pomoć kineske inicijative „Pojas i put“, kao i da je protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića i još 12 osoba bila podignuta optužnica. Međutim, optužbe protiv Vesića i još pet osoba kasnije su odbačene zbog nedostatka dokaza, dok se istraga o uzrocima tragedije nastavlja.

„Vučić će učiniti sve da ostane na vlasti“

Telegraf navodi da su masovni protesti, tokom kojih su demonstranti nosili krvavocrvene otiske šaka i transparente sa porukom „Korupcija ubija“, primorali predsednika Aleksandra Vučića da raspiše vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar.

„Otkako je Aleksandar Vučić došao na vlast, nismo imali nijedan dan mira“, rekla je Dijana Hrka.

Britanski list ocenjuje da je Studentska lista postala najznačajniji izborni pokret u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.

Iako se Vučić suočava sa najvećim političkim izazovom do sada, Telegraf piše da ne namerava da se odrekne vlasti. Prema navodima lista, on planira da nakon izbora postane premijer, koristeći taktiku kojoj je ranije pribegao Vladimir Putin kako bi zadržao političku moć.

Politikolog Florijan Biber ocenjuje da je kontinuirana mobilizacija građana dovela vlast u situaciju bez presedana.

„Prema istraživanjima javnog mnjenja, studentska lista ima jednaku ili veću podršku od vlasti, a njena popularnost nastavlja da raste“, rekao je Biber.

On objašnjava da opozicija u Srbiji nikada ranije nije imala tako široku podršku, zbog čega je vladajući režim mogao da računa na izborne pobede.

„Kako im istraživanja javnog mnjenja sve manje idu u prilog, režim mora mnogo strateškije da razmišlja o izborima“, naveo je.

Biber upozorava i na mogućnost izbornih manipulacija.

„Vučić će verovatno iskoristiti svako sredstvo koje mu stoji na raspolaganju kako bi ove izbore okrenuo u svoju korist. Učiniće sve da ostane na vlasti. Vladajuća stranka pokušava sve što može“, rekao je.

Podsetio je na nepravilnosti tokom prethodnih izbora, posebno na probleme u nadzoru glasanja srpskih državljana u inostranstvu.

Sličan strah izražava i Dijana Hrka.

„Tokom svih tih 12 godina na vlasti, on je krao pobede. Ako naši studenti pobede, sto odsto će pokušati da im ne preda vlast“, rekla je.

Izbor između Istoka i Zapada

Telegraf ocenjuje da predstojeći izbori predstavljaju svojevrsni referendum ne samo o Vučićevoj vladavini već i o budućem spoljnopolitičkom opredeljenju Srbije.

Britanski list navodi da je Vučić godinama uspevao da balansira između Zapada i Rusije, ali da bi izbori mogli da primoraju Srbiju da se jasnije opredeli.

Prema istraživanju organizacije CRTA, 42 odsto građana želi bliže odnose sa Evropskom unijom, dok 30 odsto smatra da bi Srbija trebalo više da se osloni na Moskvu.

List podseća da je Beograd odbio da uvede sankcije Rusiji nakon početka rata u Ukrajini, kao i da je Vučić u maju prisustvovao Putinovoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi.

Telegraf piše da Brisel, uprkos nezadovoljstvu Vučićevim odnosima sa Moskvom, ne može potpuno da odustane od Srbije jer bi je time mogao dodatno gurnuti u rusku sferu uticaja.

Kao jedan od događaja koji su dodatno opteretili odnose Srbije i Evropske unije, list navodi i sahranu Ratka Mladića, osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Vučić, kako se navodi, nije prisustvovao ceremoniji, ali ju je branio.

Biber, međutim, smatra da odnos prema Evropskoj uniji nije presudno pitanje za većinu birača.

„Mnogi ljudi su razočarani Evropskom unijom zato što nije zauzela odlučniji stav protiv Vučića. Ali EU nije glavna tema u zemlji, niti je među najvažnijim pitanjima za građane koji izlaze na izbore“, rekao je.

Prema istraživanjima na koja se poziva Telegraf, građane Srbije najviše brinu zdravstvo, troškovi života i sistemska korupcija.

Ipak, Biber smatra da bi pobeda Studentske liste mogla da približi Srbiju Evropskoj uniji.

„Studentska lista nije zauzela stav o spoljnoj politici jer je to pitanje koje izaziva prevelike podele u Srbiji. Oni kažu da im je cilj borba protiv korupcije, ali je sasvim jasno da su njihove pristalice u ogromnoj većini proevropski orijentisane“, ocenio je.

„Potrebna nam je pomoć cele Evrope“

Dijana Hrka u razgovoru za Telegraf pozvala je evropske zemlje da pomognu građanima Srbije u borbi protiv Vučićeve vlasti.

„Da bismo srušili Aleksandra Vučića, potrebna nam je pomoć cele Evrope, jer mi u Srbiji nemamo sistem. Nemamo zakon, nemamo policiju, svaka institucija je pod Vučićevom kontrolom“, rekla je.

„Moramo da srušimo sistem do temelja i ponovo ga izgradimo, bez Vučića na vlasti“, dodala je.

Biber smatra da je politička atmosfera u Srbiji snažno polarizovana i da se prvi put posle mnogo godina oseća realna mogućnost promene vlasti.

„U vazduhu se oseća mogućnost promene vlasti. Postoji osećaj da je to moguće i da postoji održiva alternativa sadašnjem režimu“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, ishod izbora mogao bi da ima posledice i za čitav Zapadni Balkan.

„Srbija je igrala negativnu ulogu na Zapadnom Balkanu otkako je Vučić na vlasti, a njegov poraz mogao bi da podstakne promene u regionu“, naveo je Biber.

„Ako uspešan studentski pokret sruši autokratskog lidera, ko zna šta bi to moglo da inspiriše“, dodao je.

„Vučić je zlo Srbije“

Za Dijanu Hrku, međutim, izbori nisu samo pitanje promene vlasti ili spoljnopolitičkog pravca zemlje, već pre svega borba za pravdu.

Telegraf podseća da je prošle godine više od dve nedelje štrajkovala glađu ispred Skupštine Srbije, zahtevajući odgovornost za smrt sina.

„Nisam razmišljala o gladi. Pokušavala sam da ljudima pružim nadu, da pokažem da moramo još snažnije da se borimo i da ne smemo da odustanemo“, rekla je.

Na kraju razgovora za britanski list uputila je poruku: „Vučić je zlo Srbije. Moramo da se borimo kako bih ja bila poslednja majka u Srbiji koja plače zbog gubitka svog deteta.“

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare