Broj važećih ličnih karata porastao za 235.000, od MUP-a nema objašnjenja

Broj važećih ličnih karata u Srbiji porastao je za 235.000 od maja do septembra, a MUP odbija da objasni zbog čega, što uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, dodatno izaziva sumnje u regularnost biračkog spiska, koji svakako godinama nije ažuriran. Član Komisije za reviziju biračkog spiska Ognjen Rašuo i član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić za Novu kažu da je ovaj podatak uznemirujuć i traže hitno razjašnjenje ovih informacija, ukazujući i na ranije nepravilnosti u biračkim spiskovima.

Oglas

Sve su prilike da na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, kao i prethodnih godina, idemo sa nesređenim i neažuriranim biračkim spiskom. Na to su članovi Komisije za reviziju biračkog spiska ukazivali od samog osnivanja Komisije.

Član Komisije za reviziju biračkog spiska Ognjen Rašuo tvrdi da je od policije dobio podatke koji ne bi smeli da budu istiniti. Ako jesu, kaže, ostvaruju se njegove "najmračnije slutnje".

Kako je broj važećih ličnih karata porastao za 235.000?

“Od policije sam dva puta tražio podatak o broju važećih ličnih karata. MUP mi je dostavio dva broja: 18. maja taj broj je bio 5.990.000, a 28. septembra taj broj je bio 6.225.000. Pitao sam ih na sednici da li je taj broj istinit. Čak sam ih molio da provere ponovo da nije slučajno greška, tipfeler. Da nije neko u policiji umesto 6.025.000 greškom ukucao 6.225.000. Ne samo što to nisu ispravili, nego ni ne vide ništa sporno. Sve im je ok. Ljudi, danima ne spavam zbog ovoga. Ako je tačno onda se ostvaruju moje najmračnije slutnje”, napisao je Rašuo na mreži X i dodao:

Od policije sam dva puta tražio podatak o broju važećih ličnih karata. MUP mi je dostavio dva broja: 18. maja taj broj je bio 5.990.000 28. septembra taj broj je bio 6.225.000 Pitao sam ih na sednici da li je taj broj istinit. Čak sam ih molio da provere ponovo ⤵️

“Moja dužnost, iznad svega ljudska dužnost, jeste da ovo kažem. I dragi Bože daj da je neki policijski službenik pogrešio i da je u pitanju neka ludost birokratije. I proverio sam tri puta, i imam papire sa pečatom, i tromesečni prosek izdatih ličnih karata ne raste od jula 2024. do danas i ne postoji ama baš nikakvo racionalno objašnjenje za toliki rast broja ličnih karata. Obavestio sam i izborne aktere. Nadam se da ćemo ovo uspeti rešiti”.

Rašuo za Novu napominje da je sam porast broja važećih ličnih karata uznemirujuć.

“Pritom, podaci MUP o broju izdatih ličnih karata meni lično ne opravdavaju ovoliki porast broj važećih ličnih karata. Svako od nas ima pravo na svoje mišljenje i sumnje. Imam ih i ja i ovi podaci te sumnje raspiruju”, kaže Rašuo.

O problemu sa porastom broja važećih ličnih karata, oglasio se i Zeleno-levi front.

“Rašuo je na sednici Komisije zatražio od nadležnih da podatke ponovo provere. Odgovor je bio da ništa nije sporno. Za nas je sporno. Lična karta je dokument kojim se birač identifikuje na biračkom mestu. Ako za nekoliko meseci postoji višak od četvrt miliona važećih ličnih karata, ali se ti “novi” ljudi ne vide u biračkom spisku, građani imaju pravo da znaju ko su oni i zašto su im dokumenta izdata”, piše ZLF u saopštenju.

Podsećaju da članovi Komisije mesecima uporno traže evidenciju ličnih karata i nikada je nisu dobili.

“Ono što MUP jeste dostavio je samo podatak o povećanju ukupnog broja važećih ličnih karata od 235.000. Budući da tvrde da u tome nema ničeg spornog, problem više nije taj podatak sam po sebi, nego to što institucija odbija da ga objasni. Ćutanje deset dana pred izbore nije slučajnost - isti režim koji je u biračkom spisku ostavio fiktivna prebivališta, prenaseljene adrese i preminule građane, sada ne vidi problem ni u ovome”, navodi ZLF.

Ističu da bi jedini ispravan potez u ovom trenutku bio da MUP odmah objavi objašnjenje i članovima Komisije omogući poređenje biračkog spiska sa bazom ličnih karata.

Članica Predsedništva ZLF i profesorka prava Jelena Jerinić navela je:

“Do tada odgovor zavisi od nas: masovna izlaznost 25.10. i stroga kontrola na svakom biračkom mestu.”

“Zeleno-levi front zahteva da Ministarstvo unutrašnjih poslova pre 25. oktobra javno i precizno objasni ovaj rast. Neophodno je i da MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i svi nadležni organi, članovima Komisije za reviziju biračkog spiska hitno omoguće poređenje baze biračkog spiska sa bazom ličnih karata. Država te podatke ima. Ako odbija da ih pokaže, mora da objasni zbog čega”, zaključuju iz ZLF.

Član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić za Novu kaže da posebno skreće pažnju i izaziva sumnju činjenica da je broj izdatih ličnih karata po tromesečjima bio relativno stabilan, sličnog obima od sredine 2023. godine, a da je naglo porastao baš pred izbore.

“Ova situacija zahteva hitno i detaljno objašnjenje MUP”

“Imajući u vidu neke druge nelogičnosti poput mnogo većeg broja birača u biračkom spisku od broja punoletnih stanovnika utvrđenog poslednjim popisom, veliki broj fantomskih stanovnika upisanih da im je prebivalište tamo gde ih niko ne zna i gde zapravo ne žive, veliki broj poziva za glasanje koji je počeo da stiže na navodne adrese tih ljudi a nema ko da ih primi, itd, opravdano je posumnjati u organizovanu izbornu manipulaciju. Ovo sve su razlozi da se zahteva hitno i detaljno objašnjenje MUP”, ističe Alimpić.

Sagovornik Nove dodaje da nove lične karte mogu biti i posledica zakonito izdatih dokumenata poput prvih ličnih karata mladih, većeg broja lica koja su dobila državljanstvo, povratnici ili lica iz inostranstva koji su zatražili ličnu kartu a stara im je odavno istekla, i tako dalje.

“Opasnost da neko dobije više ličnih karata i da ih zloupotrebi za glasanje na više mesta i više puta odavno je poznata u Srbiji. Zbog toga je kao dodatno osiguranje uveden tzv. nevidljivi sprej, koji se može videti uz pomoć UV lampe. Ipak, jasno je da onaj ko navbavlja taj sprej možda može nabaviti i sredstvo kojim se on može efikasno oprati sa ruke. Sve ovo zahteva pojačanu opreznost i pažnju članova biračkih odbora i kontrolora na izborima, a nakon izbora detaljnu istragu i razjašnjenje”, zaključuje Alimpić.

Raste broj “nula”

Ovo je samo još jedan u nizu nejasnoća u biračkom spisku koja prethodnih dana prate članovi Komisije za reviziju biračkog spiska, ali i članovi Republičke izborne komisije.

Tako je Jelena Vranješ, članica RIK izjavila je da je uvidom u biračke spiskove primetila da je veliki broj birača upisan sa kućnim brojem nula, iako ta ulica ima dodeljene kućne brojeve.

"U rešenju je navedeno da postoje biračka mesta za birače u ulici od broja nula do 52 na primer, pa želim da uputim primedbu Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da objasni kakve su to adrese jer smatram da to nisu tačni podaci, kao i da objavi koliki je obim ovog problema", rekla je Vranješ.

"Fantomi" i adrese na kojima niko ne živi

Povodom gotovo istog broja upisanih birača u birački spisak i broja stanovnika prema popisu iz 2022. godine, članica Komisije za reviziju iz Stranke slobode i pravde Ana Gođevac rekla je da nikome nije jasno koliko zapravo ima birača u Srbiji, a ono što je sigurno je da se u biračkom spisku nalaze i lica koja ne bi smela tu da budu.

"To su lica koja su mahom 2022. i 2023. godine prijavljivana u Srbiji, posebno u Beogradu, na fiktivne adrese. Odnosno na adrese na kojima oni ne žive, a kako bi uticali na izborni rezultat. To su oni 'fantomi' zbog kojih postoji tužba Ustavnom sudu, a koju je sudija (prim. aut. Vladan) Petrov stavio u fioku i ne želi o njoj da razgovara", objasnila je Gođevac za N1.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare