Birački spisak u Srbiji izazvao pometnju zbog alarmantnih podataka
Birački spisak Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Srbija na parlamentarne izbore 25. oktobra ide sa biračkim spiskom koji ne samo da nije sređen, već se u njemu, prema procenama pojedinih članova RIK-a, Komisije za reviziju biračkog spiska i istraživača javnog mnjenja, nalazi najmanje 200.000 ljudi koji tu ne bi trebalo da budu. Sređivanje spiska bilo je jedna od ključnih preporuka ODIHR-a, zbog čega je i osnovana Komisija za reviziju. Njeni članovi upozoravali su da je time otvoren prostor za eventualnu krađu izbora, a član Komisije Ognjen Rašuo za Novu kaže da samo u šest opština na Kosovu, o kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne objavljuje podatke, ima oko 250.000 upisanih birača.
Oglas
Od 25 preporuka koje je ODIHR objavio u februaru 2024. godine, nakon parlamentarnih izbora 2023, jedna od ključnih bila je revizija biračkog spiska. U pokušaju da se stvori utisak da vlast radi na rešavanju ovog problema, u februaru ove godine, skoro dve godine nakon formiranja Radne grupe za unapređenje izbornog procesa i tri meseca nakon usvajanja izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, formirana je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska. Čine je predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora.
Istine radi, Komisija se jeste sastajali, ali su članovi iz opozicije više puta upozoravali da režim sabotira njihov rad, kao i reviziju biračkog spiska, koji je neophodan preduslov za održavanje slobodnih i fer izbora.
Sada stižu nove informacije koje ponovo bude sumnju u verodostojnost broja ljudi upisanih u birački spisak.
900.000 više nego u popisu 2022.
Članica Republičke izborne komisije Sofija Mandić navela je da se u biračkom spisku nalazi čak 900.000 birača više nego u popisu stanovništva iz 2022. godine.
“Broj birača u biračkom spisku je isti kao 2023, dakle imamo taj neki broj od oko 900.000 punoletnih birača koji se razlikuje u podacima iz popisa stanovništva. Nema i dalje efikasne kontrole ili efikasnog mehanizma da se očisti birački spisak. Mi znamo da je ODIHR u preporukama naveo da je potrebna značajna revizija biračkog spiska. To se neće desiti do ovih izbora”, rekla je Mandić za N1.
Slične informacije stižu iz Komisije za reviziju biračkog spiska.
Ognjen Rašuo je upozorio da čak 42 opštine imaju više upisanih birača nego stanovnika.
“Rekorder je Mali Zvornik. Uglavnom su razlog ljudi iz Republike Srpske koji prijavljuju fiktivna prebivališta kako bi dobili dokumenta. Naš koncept prebivališta je strašno zastareo i mora se menjati“, napisao je Rašuo na mreži X.
Prema grafikonu o promeni prijavljenih birača koju je podelio, u Malom Zvorniku je upisano 16.136 birača, a po popisu iz 2022. ta opština ima 11.219 stanovnika. Slede Preševo sa 44.612 birača i 33.449 stanovnika i Kučevo sa 15.262 birača i 11.806 stanovnika.
“Drugi veliki problem su opštine odakle veliki broj ljudi radi u inostranstvu. To je isto problem zastarelog koncepta prebivališta po kome ljudi po 40 godina žive u Nemačkoj, ali i dalje imaju svoje prebivalište u Srbiji“, dodao je Rašuo.
sve skupa 42 opštine imaju više birača nego stanovnika po popisu. rekorder je Mali Zvornik. uglavnom su razlog ljudi iz Republike Srpske koji prijavljuju fiktivna prebivališta kako bi dobili dokumenta.
naš koncept prebivališta je strašno zastareo i mora se menjati. https://t.co/Bk767kv5I0 pic.twitter.com/gW6VeUXUvr
Na rast broja birača ukazivao je i politički konsultant Dušan Milenković.
“Na parlamentarnim izborima 2023. u spisku je bilo 6,5 miliona birača, a sada ih je 6,7 miliona. Možda Srbija godišnje izgubi jednu Jagodinu stanovnika zbog negativnog prirodnog priraštaja, ili jedan Čačak zbog kombinacije odlaska i negativnog priraštaja, ali zato godišnje dobijemo isti taj Čačak glasača“, napisao je Milenković na X.
Парламентарни избори 2023. бирачки списак 6.5 милиона.
Тренутно бирачки списак - 6.7 милиона.
Можда Србија годишње изгуби једну Јагодину становника због негативног природног прираштаја (НГП), или један Чачак због комбинације одласка и НГП, али зато годишње добијемо исти тај…
Na Milenkovićevu objavu odgovorio je politikolog Aleksandar Ivković i objasnio da taj broj “računa šest opština sa Kosova u kojima se nikad ne glasa i koje ne ulaze u ukupan broj koji objavi RIK“.
“Bez njih trenutno oko 6.44 miliona, ali poslednjih nedelja imamo rastući trend…”, napisao je Ivković.
Koliko sam shvatio, tih 6,7 je računajući 6 opština sa Kosova u kojima se nikad ne glasa i koje ne ulaze u ukupan broj koji objavi RIK, bez njih trenutno oko 6,44, ali poslednjih nedelja imamo rastući trend...
Koliko je birača upisano u tih šest opština objavio je član Komisije za reviziju birčkog spiska iz Zeleno-levog fronta Ognjen Rašuo, iako Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave te podatke ne objavljuje.
Šta se dešava sa biračima sa Kosova
“U Glogovcu je upisano 36.815 birača, u Dečanima 31.182, u Đakovici 83.684, u Štimlju 18.095, u Kačaniku 32.817 i u Suvoj Reci 45.442, ukupno oko 248.000. U ovim opštinama se ne otvaraju biračka mesta, ne štampaju se izvodi, ali ovi ljudi postoje u biračkom spisku“, napisao je Rašuo.
6 opština sa kim koje MDULS ne objavljuje:
Glogovac: 36815Dečani:31182Đakovica:83.684Štimlje:18095Kačanik:32817Suva reka:45442
Ukupno nešto preko 24800 birača.
U ovim opštinama se ne otvaraju biračka mesta, ne štampaju se izvodi ali ovi ljudi postoje u biračkom spisku.
Tim povodom, Ognjen Rašuo za Novu kaže da u podacima koje Ministarstvo objavljuje nedostaje pomenutih šest opština sa Kosova, sa ukupno 248.000 birača.
“Kada smo to primetili, pitali smo Ministarstvo zašto je to tako, ali nismo dobili odgovor. To je jedna od sto stvari na koje nam nisu odgovorili”, tvrdi sagovornik Nove.
Prema njegovim rečima, deo upisanih u tim opštinama čine interno raseljena lica, a deo Albanci koji su u spisku ostali jer on nikada nije sređen.
“Deo tih birača su ljudi sa srpskim imenima, koji se vode da imaju boravište u Srbiji i glasaju tamo gde imaju boravište kao interno raseljena lica, što je sasvim u redu. Ljudi imaju državljanstvo i imaju pravo da glasaju. Ali tu je i veliki broj Albanaca. To je posledica toga što je birački spisak za tih šest opština neuredan i nikada nije bio sređen, od 1999. godine.”, kaže Rašuo.
Na pitanje da li se ti birači brišu pred izbore, Rašuo odgovara:
“Ne brišu se, nego se birački spiskovi za ta mesta ne objavljuju i ne štampaju. Ti ljudi ne glasaju, teoretski ne mogu ni da izađu na izbore. Biračka mesta se ne otvaraju, ni u Đakovici, ni u Kačaniku, nigde“, objašnjava sagovornik Nove, dodajući da ne razume zašto su ti ljudi uopšte upisani.
“Pretpostavljam da je reč o zaostavštini koju niko ne želi da dira. Na to pitanje nismo dobili zvaničan odgovor od Ministarstva, a trebalo je da ga dobijemo. Prosto, ostao je spisak iz nekog starog vremena. Niko ne može da kaže: “Okej, izbrisaćemo celu Đakovicu iz biračkog spiska”, nego su našli nekakvo rešenje da ih sve ostave“.
Kada je reč o ukupnom porastu broja birača, Rašuo kaže da se oko 60 odsto može objasniti upisom maloletnika koji će do izbora postati punoletni.
“Već su upisani svi maloletnici koji će do 25. oktobra napuniti 18 godina. To je praksa i to je u redu, nemam nikakvih zamerki na to. Time se delimično može opravdati ovoliki porast broja birača, nekih 60-ak odsto", ističe Rašuo.
Za ostatak, kako kaže, komisija još nema odgovor, ali prati sumnjive obrasce prijavljivanja.
“Ima tu dosta ljudi koji se prosto prijavljuju jer žele da glasaju. Da li tu ima manipulacija, ne znam. Ali gledamo da li se pojavljuju na nekim sumnjivim adresama, da li je više njih prijavljeno na istoj adresi, i to istog dana, pa se istog dana prijave i za glasanje u inostranstvu. To je nama već signal da je reč o biraču koji ima fiktivno prebivalište”, zaključuje Rašuo.
Na neregularnosti u biračkom spisku ukazao je i član Republičke izborne komisije Tanasije Marinković i istakao da se vlast neodgovorno odnosi prema tom pitanju.
Na izbore idemo sa nesređenim biračkim spiskom
“To je jedan vrlo ozbiljan posao, i on sam po sebi govori o tome koliko se ova vlast neodgovorno odnosi prema takvom pitanju. Izbori su vid održavanja suverenosti građana, a mi ne znamo, pošto je taj jedinstveni birački spisak neuredan, ko su zapravo građani Republike Srbije, ko su oni koji su nosioci suverenosti“, rekao je član RIK Tanasije Marinković za TV Nova.
Prema njegovim rečima, spisak najpre mora da se elektronski uskladi sa ostalim evidencijama, a zatim da se “pređe na terensku proveru da li zaista ti ljudi žive na tim adresama na kojima su, tobože, prijavljeni“, što zahteva saradnju sa MUP.
“Nažalost, ovo je jedan hronični problem, i mi ćemo i ove izbore dočekati bez sređenog jedinstvenog biračkog spiska“, istakao je Marinković.
Podsećanja radi, ODIHR je u februaru 2024. objavio 25 preporuka za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji, a revizija biračkog spiska bila je među sedam prioritetnih. Vlast je zatim formirala Komisiju za reviziju biračkog spiska, čije je članove Skupština izabrala 28. januara ove godine.
Članovi komisije iz opozicije od početka upozoravaju da ona nema stvarnu moć. U avgustu su se Ana Gođevac i Marko Dimić, članovi komisije iz Stranke slobode i pravde, obratili ODIHR-u jer im MUP nije dostavio tražene podatke o adresama na kojima su masovno prijavljivani ljudi koji tamo ne žive.
MUP nije odgovorio ni na zahtev Nove za podatke o prebivalištima 133.114 osoba koje su od 2020. do 2025. dobile državljanstvo. Ni izmene izbornih zakona, usvojene u maju, nisu obuhvatile reviziju spiska, a i sam ODIHR je konstatovao da su mnoge prioritetne preporuke i dalje nerešene.
Vlast, s druge strane, tvrdi da su ključne preporuke ODIHR-a o biračkom spisku pretočene u izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su na snazi od novembra prošle godine, dok su majske izmene četiri izborna zakona, na predlog poslanika SNS Miroslava Petrašinovića, predstavljene kao ispunjavanje još pet preporuka.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare